Čaklovac-Templarska tvrđava

Čaklovačka kula (1)

Na  strmom  brežuljku,  na  sjevernim  izdancima  Psunja,  a  južno  od  ceste  Pakrac – Požega,  blizu  sela  Dragovića  nalazi  se  Čaklovačka  gradina.  Grad  je  u  srednjem  vijeku  imao važan  strateški  položaj  jer  je  kraj  njega  prolazio  put  od  Kamengrada  i  Požege  u  smjeru Pakraca.  Tvrđava  je  podignuta  u  13. stoljeću  na  posjedu  Sv. Ivana  Jeruzalemskog ( ivanovaca priorata  vranskog ) .  Spominje  se  u  15. stoljeću  ( 1476. )  pod  imenom  Csaktornya,  a  u kasnijim  dokumentima  i  pod  imenom  Čakovec,  da  se  na  kraju  udomaćio  naziv – Čaklovac.  U 15. stoljeću  podno  tvrđe  razvilo  se  jako  podgrađe  ( suburbinum )  s  karakteristikama  obrtničkog i  trgovačkog  mjesta.  Nalazio  se  u  sastavu  Križevačke  županije  i  bio  je  njena  najistočnija obrambena  utvrda.  Bilo  je  to  prije  dolaska  Turaka  ujedno  i  najistočnije  mjesto  do  kojeg  se  u taj  dio  Slavonije  proširio  kajkavski  govor.  Nakon  templara  bio  je  vlasnik  Čaklovca  ban  Petar Keglević  ( 1523. ) ,  a  zatim  Franjo  Tahi  od  kojeg  su  Turci  osvojili  grad  1544.  godine.

Za  vrijeme  Turaka  izgubio  je  Čaklovac  svoj  nekadašnji  značaj,  jedino  je  ostao snažno  vojničko  uporište.  Čaklovačke  age  bili  su  poznati  po  svojoj  nasilnosti  i  pljački  okolnog stanovništva.  U  tome  se  posebno  isticao  čaklovački  Rustan-aga.  Za  ime  tog  poturice  vezani su  mnogi  zločini  pa  je  stoga  bio  često  na  udaru  slavonskih  hajduka.  Ubio  ga  je  1596. godine Franjo  Ilinić  jer  mu  je  aga  odbio  osloboditi  netom  uhićenu  ženu.  Nakon  toga  Ilinić  se odmetnuo  u  šumu,  prikupio  hajdučku  četu  od  190  nezadovoljnika  i  nanosio  Turcima  velike gubitke  u  cijelom  požeškom  kraju.  Poginuo  je  krajem  iste  godine  u  sukobu  s  požeškim Solčić-pašom  kraj  Brodskog  Drenovca.  Bio  je  to  početak  hajdučkog  i  narodnog  otpora  protiv turske  vlasti  u  Slavoniji .

Odlaskom  Turaka  krajem  17. stoljeća  Čaklovac  je  napušten  i  prepušten  rušenju . Od  te  velike  utvrde  ostala  je  sačuvana,  ali  prepolovljena  peterokutna  glavna  kula  za  koju početkom  20.  stoljeća  Đuro  Szabo  navodi  da  je  to  „ pravi  Wohnturm,  unutar  četverouglast, izvana  peterostran,  pet  katova  visok … „.  I  sadašnji  ostaci  te  kule  tornja  djeluju  impresivno. Kutovi  kule  povezani  su  i  pojačani  tesanim  kamenom,  a  u  njenoj  unutrašnjosti  još  su  vidljivi ostaci  gotičkoga  kamina  koji  je  ostao  u  uglu  „ visjeti „  na  višem  katu.  Oko  te  kule  još  su vidljivi  ostaci  obrambenog  zida  s  opkopima.

Čaklovačka kula (3)Čaklovačka kula (2)